Приче 8

1

Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?

2

Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,

3

Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:

4

Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.

5

Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.

6

Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.

7

Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.

8

Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.

9

Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.

10

Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.

11

Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.

12

Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.

13

Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.

14

Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.

15

Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.

16

Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.

17

Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.

18

У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.

19

Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.

20

Путем праведним ходим, посред стаза правице,

21

Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.

22

Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.

23

Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.

24

Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.

25

Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;

26

Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;

27

Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.

28

Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;

29

Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;

30

Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;

31

Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.

32

Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.

33

Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.

34

Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.

35

Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.

36

А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.