Приче 6

1

Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

2

Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

3

Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

4

Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

5

Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

6

Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

7

Нема вођу ни управитеља ни господара;

8

И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

9

Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

10

Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

11

У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

12

Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

13

Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

14

Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

15

Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

16

На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

17

Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

18

Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

19

Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

20

Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

21

Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

22

Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

23

Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

24

Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

25

Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

26

Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

27

Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

28

Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

29

Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

30

Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

31

Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

32

Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

33

Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

34

Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

35

Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.