Приче 4

1

Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.

2

Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.

3

Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,

4

Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.

5

Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.

6

Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.

7

Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.

8

Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.

9

Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.

10

Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.

11

Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.

12

Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.

13

Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.

14

Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.

15

Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.

16

Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.

17

Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.

18

А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.

19

А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.

20

Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.

21

Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.

22

Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.

23

Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.

24

Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.

25

Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.

26

Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.

27

Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.