Приче 29

1

Човек који по карању остаје тврдоглав, уједанпут ће пропасти, да неће бити лека.

2

Кад се умножавају праведници, весели се народ; а кад влада безбожник, уздише народ.

3

Ко љуби мудрост, весели оца свог; а ко се дружи с курвама, расипа своје добро.

4

Цар правдом подиже земљу; а ко узима мито, сатире је.

5

Ко ласка пријатељу свом, разапиње мрежу ногама његовим.

6

У греху је злог човека замка, а праведник пева и весели се.

7

Праведник разуме парбу невољних, а безбожник не мари да зна.

8

Подсмевачи распаљују град, а мудри утишавају гнев.

9

Мудар човек кад се пре с лудим, или се срдио или смејао, нема мира.

10

Крвопије мрзе на безазленога, а прави се брину за душу његову.

11

Сав гнев свој излива безумник, а мудри уставља га натраг.

12

Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.

13

Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.

14

Који цар право суди сиромасима, његов ће престо стајати довека.

15

Прут и кар дају мудрост, а дете пусто срамоти матер своју.

16

Кад се умножавају безбожници, умножавају се греси, а праведници ће видети пропаст њихову.

17

Карај сина свог, и смириће те, и учиниће милину души твојој.

18

Кад нема утваре, расипа се народ; а ко држи закон, благо њему!

19

Речима се не поправља слуга, јер ако и разуме, опет не слуша.

20

Јеси ли видео човека наглог у беседи својој? Више има надања од безумног него од њега.

21

Ако ко мази слугу од малена, он ће најпосле бити син.

22

Гневљив човек замеће свађу, и ко је напрасит, много греши.

23

Охолост понижује човека, а ко је смеран духом, добија славу.

24

Ко дели с лупежем, мрзи на своју душу, чује проклетство и не проказује.

25

Страшљив човек меће себи замку; а ко се у Господа узда, биће у високом заклону.

26

Многи траже лице владаочево, али је од Господа суд свакоме.

27

Праведнима је мрзак неправедник, а безбожнику је мрзак ко право ходи.