Приче 16

1

Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.

2

Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.

3

Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.

4

Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

5

Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

6

Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.

7

Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

8

Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

9

Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

10

Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.

11

Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.

12

Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.

13

Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.

14

Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.

15

У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.

16

Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!

17

Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

18

Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

19

Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.

20

Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

21

Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

22

Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.

23

Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.

24

Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.

25

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

26

Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

27

Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

28

Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

29

Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;

30

Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

31

Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

32

Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.

33

Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.