Приче 15

1

Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.

2

Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.

3

Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.

4

Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

5

Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.

6

У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.

7

Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.

8

Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.

9

Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

10

Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.

11

Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.

12

Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.

13

Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

14

Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.

15

Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

16

Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

17

Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.

18

Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.

19

Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

20

Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.

21

Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.

22

Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.

23

Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!

24

Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.

25

Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

26

Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.

27

Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

28

Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

29

Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.

30

Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.

31

Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

32

Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

33

Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.