Приче 14

1

Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

2

Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

3

У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

4

Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

5

Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

6

Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

7

Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

8

Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

9

Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

10

Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

11

Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

12

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

13

И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

14

Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

15

Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

16

Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

17

Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

18

Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

19

Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

20

Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

21

Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

22

Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

23

У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

24

Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

25

Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

26

У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

27

Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

28

У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

29

Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

30

Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

31

Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

32

За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

33

Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

34

Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

35

Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.