Излазак 4

1

Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио.

2

А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап.

3

А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње.

4

А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.

5

То учини, рече Господ, да верују да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.

6

И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у недра своја. И он тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег.

7

А Бог му рече: Тури опет руку своју у недра своја. И опет тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то опет постала као и остало тело његово.

8

Тако, рече Бог, ако ти не узверују и не послушају глас твој за први знак, послушаће за други знак.

9

Ако ли не узверују ни за та два знака и не послушају глас твој, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и проврћи ће се у крв на земљи.

10

А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика.

11

А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ?

12

Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.

13

А Мојсије рече: Молим Те, Господе, пошљи оног кога треба да пошаљеш.

14

И разгневи се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом.

15

Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити.

16

И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста, а ти ћеш бити њему место Бога.

17

А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.

18

И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром.

19

И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.

20

И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.

21

И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ.

22

А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој.

23

И казах ти: Пусти сина мог да ми послужи. А ти га не хте пустити; ево ја ћу убити сина твог, првенца твог.

24

И кад беше на путу у гостионици, дође к њему Господ и хтеде да га убије.

25

А Сефора узе оштар нож, и обреза сина свог, и окрајак баци к ногама његовим говорећи: Ти си ми крвав заручник.

26

Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: Крвав заручник.

27

А Господ рече Арону: Изиђи у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га.

28

И Мојсије каза Арону све речи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповеди.

29

И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старешине синова Израиљевих.

30

И Арон каза све речи, које беше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом.

31

И народ верова; и разумеше да је Господ походио синове Израиљеве и видео невољу њихову; и савивши се поклонише се.