Излазак 2

1

А неко од племена Левијевог отиде и ожени се кћерју Левијевом.

2

И она затрудне и роди сина; и видећи га лепог кријаше га три месеца.

3

А кад га не може више крити, уже ковчежић од сите, и обли га смолом и паклином, и метну дете у њ, и однесе га у трску крај реке.

4

А сестра његова стаде подаље да види шта ће бити од њега.

5

А кћи Фараонова дође да се купа у реци, и девојке њене ходаху крај реке; и она угледа ковчежић у трсци, и посла дворкињу своју те га извади.

6

А кад отвори, виде дете, и гле, дете плакаше; и сажали јој се, и рече: То је јеврејско дете.

7

Тада рече сестра његова кћери Фараоновој: Хоћеш ли да идем да ти дозовем дојкињу Јеврејку, да ти доји дете?

8

А кћи Фараонова рече јој: Иди. И отиде девојчица, и дозва матер детињу.

9

И кћи Фараонова рече јој: Узми ово дете, и одој ми га, а ја ћу ти платити. И узе жена дете и одоји га.

10

А кад дете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надеде му име Мојсије говорећи: Јер га из воде извадих.

11

И кад Мојсије беше велик, изађе к браћи својој, и гледаше невољу њихову. И виде где некакав Мисирац бије човека Јеврејина између браће његове.

12

И обазрев се и тамо и амо, кад виде да нема никога, уби Мисирца, и закопа га у песак.

13

И сутрадан изађе опет, а то се два Јеврејина свађаху, и рече оном који чињаше криво: Зашто бијеш ближњег свог?

14

А он рече: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама? Хоћеш ли да ме убијеш као што си убио Мисирца? Тада се Мојсије уплаши и рече: Заиста се дознало.

15

И Фараон чувши за то тражаше да погуби Мојсија. Али Мојсије побеже од Фараона и дође у земљу мадијанску, и седе код једног студенца.

16

А свештеник мадијански имаше седам кћери, и оне дођоше и стадоше захватати воду и наливати у појила да напоје стадо оца свог.

17

А дођоше пастири, и отераше их; а Мојсије уста и одбрани их, и напоји им стадо.

18

И оне се вратише к оцу свом Рагуилу; а он рече: Што се данас тако брзо вратисте?

19

А оне рекоше: Један Мисирац одбрани нас од пастира, и нали нам и напоји стадо.

20

А он рече кћерима својим: Па где је? Зашто остависте тог човека? Зовите га да једе.

21

И Мојсије се склони да живи код оног човека, и он даде Мојсију кћер своју Сефору.

22

И она роди сина, и он му надеде име Гирсам, јер сам, рече, дошљак у земљи туђој.

23

А после много времена умре цар мисирски; и уздисаху од невоље синови Израиљеви и викаху; и вика њихова ради невоље дође до Бога.

24

И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завета свог с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.

25

И погледа Бог на синове Израиљеве, и виде их.