Псалми 73

1

Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

2

А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

3

Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

4

Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.

5

На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.

6

Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.

7

Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

8

Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

9

Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

10

И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.

11

И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

12

Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.

13

Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

14

Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

15

Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.

16

И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.

17

Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

18

Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

19

Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

20

Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

21

Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

22

Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.

23

Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.

24

По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.

25

Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.

26

Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

27

Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.

28

А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.