Псалми 69

1

Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

2

Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

3

Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.

4

Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.

5

Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.

6

Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!

7

Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

8

Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

9

Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

10

Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

11

Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

12

О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.

13

А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.

14

Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

15

Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

16

Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

17

Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

18

Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

19

Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.

20

Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

21

Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

22

Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

23

Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

24

Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

25

Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.

26

Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

27

Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.

28

Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.

29

А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.

30

Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.

31

То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

32

Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.

33

Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

34

Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

35

Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.

36

И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.