Псалми 44

1

Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

2

Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.

3

Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.

4

Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

5

С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.

6

Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

7

Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.

8

Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.

9

Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

10

Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

11

Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

12

У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.

13

Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

14

Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

15

Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

16

Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

17

Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.

18

Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.

19

Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

20

Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

21

Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

22

А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

23

Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

24

Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

25

Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

26

Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.