Псалми 42

1

Као што кошута тражи потоке, тако душа моја тражи Тебе, Боже!

2

Жедна је душа моја Бога, Бога Живога, кад ћу доћи и показати се лицу Божијем?

3

Сузе су ми хлеб дан и ноћ, кад ми сваки дан говоре: Где је Бог твој?

4

Душа се моја пролива кад се опомињем како сам ходио сред многог људства; ступао у дом Божји, а људство празнујући певаше и подвикиваше.

5

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.

6

Клонула је у мени душа зато што Те помињем у земљи јорданској, на Ермону, на гори малој.

7

Бездана бездану дозива гласом слапова Твојих; све воде Твоје и вали Твоји на мене навалише.

8

Дању је јављао Господ милост своју, а ноћу Му је песма у мене, молитва Богу живота мог.

9

Рећи ћу Богу, граду свом: Зашто си ме заборавио? Зашто идем сетан од пакости непријатељеве?

10

Који ми пакосте, пребијајући кости моје, ругају ми се говорећи ми сваки дан: Где ти је Бог?

11

Што си клонула, душо моја, и што си жалосна? Уздај се у Бога; јер ћу Га још славити, Спаситеља мог и Бога мог.