Псалми 35

1

Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

2

Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

3

Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

4

Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

5

Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

6

Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

7

Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

8

Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

9

А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

10

Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

11

Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

12

Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

13

Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

14

Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

15

А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

16

С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

17

Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

18

Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

19

Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

20

Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

21

Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

22

Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

23

Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

24

Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

25

Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

26

Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

27

Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

28

И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.