Псалми 139

1

Господе! Ти ме кушаш и знаш.

2

Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;

3

Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.

4

Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.

5

Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

6

Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.

7

Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?

8

Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.

9

Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

10

И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.

11

Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.

12

Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.

13

Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

14

Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.

15

Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.

16

Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.

17

Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!

18

Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.

19

Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

20

Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.

21

Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?

22

Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

23

Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

24

И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.