Псалми 109

1

Боже, славо моја, немој ћутати,

2

Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.

3

Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.

4

За љубав моју устају на мене, а ја се молим.

5

Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.

6

Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.

7

Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.

8

Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.

9

Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.

10

Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.

11

Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.

12

Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.

13

Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.

14

Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.

15

Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;

16

Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.

17

Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.

18

Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.

19

Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.

20

Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.

21

А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.

22

Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.

23

Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.

24

Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.

25

Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.

26

Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.

27

Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.

28

Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.

29

Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.

30

Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,

31

Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.