Псалми 106

1

Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.

2

Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?

3

Благо онима који држе истину и творе право свагда!

4

Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,

5

Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.

6

Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

7

Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.

8

Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.

9

Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

10

И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

11

Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

12

Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.

13

Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.

14

Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.

15

Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

16

Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.

17

Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.

18

И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

19

Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

20

Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.

21

Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,

22

Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.

23

И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.

24

После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.

25

Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.

26

И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

27

Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.

28

И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

29

И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.

30

И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.

31

И то му се прими у правду, од колена до колена довека.

32

И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

33

Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.

34

Не истребише народе, за које им је Господ рекао;

35

Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.

36

Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.

37

Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

38

Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.

39

Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

40

И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.

41

И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

42

Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

43

Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

44

Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,

45

И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;

46

И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

47

Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!

48

Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!