Псалми 104

1

Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

2

Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;

3

Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.

4

Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.

5

Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.

6

Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.

7

Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.

8

Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.

9

Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

10

Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

11

Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.

12

На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.

13

Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.

14

Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.

15

И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.

16

Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.

17

На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.

18

Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

19

Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.

20

Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;

21

Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.

22

Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.

23

Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.

24

Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.

25

Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

26

Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.

27

Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.

28

Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

29

Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.

30

Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

31

Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!

32

Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

33

Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.

34

Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.

35

Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!