Јов 4

1

Тада одговори Елифас Теманац и рече:

2

Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?

3

Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;

4

Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.

5

А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

6

Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?

7

Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?

8

Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.

9

Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.

10

Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

11

Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

12

Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.

13

У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,

14

Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

15

И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.

16

Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:

17

Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?

18

Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;

19

А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

20

Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.

21

Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.