Јов 36

1

Још говори Елијуј и рече:

2

Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.

3

Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.

4

Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.

5

Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.

6

Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.

7

Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.

8

Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,

9

Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.

10

И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.

11

Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.

12

Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.

13

А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;

14

Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.

15

Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.

16

Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.

17

Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.

18

Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.

19

Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.

20

Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.

21

Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.

22

Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?

23

Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?

24

Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.

25

Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.

26

Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.

27

Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;

28

Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.

29

И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?

30

Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?

31

Тиме суди народима, даје хране изобила.

32

Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,

33

Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.