Јов 22

1

А Елифас Теманац одговори и рече:

2

Може ли Богу бити човек користан? Сам је себи користан човек мудар.

3

Је ли Свемогућем радост, ако си праведан? Или Му је добит, ако ходиш без мане?

4

Хоће ли те карати и ићи на суд с тобом зато што те се боји?

5

Није ли злоћа твоја велика? И неправдама твојим има ли краја?

6

Јер си узимао залог од браће своје низашта, и свлачио си хаљине с голих.

7

Уморног ниси напојио воде, и гладноме ниси дао хлеба.

8

Земља је била човека силног, и угледни је седео у њој.

9

Удовице си отпуштао празне, и мишице сиротама потирао си.

10

Зато су око тебе замке, и страши те страх изненада.

11

И мрак је око тебе да не видиш, и поводањ покрива те.

12

Није ли Бог на висини небеској? Погледај горе звезде, како су високо.

13

Али ти кажеш: Шта зна Бог? Еда ли ће кроз таму судити?

14

Облаци Га заклањају, те не види; хода по кругу небеском.

15

Јеси ли запазио стари пут којим су ишли неправедници,

16

Који се искоренише пре времена и вода се разли по темељу њиховом?

17

Говораху Богу: Иди од нас. Шта би им учинио Свемогући?

18

А Он им је напунио куће добра. Али намера безбожничка далеко је од мене.

19

Видеће праведници и радоваће се, и безазлени подсмеваће им се.

20

Да, још није уништено добро наше, а остатак је њихов прождрао огањ.

21

Сложи се с Њим и помири се; тако ће ти бити добро.

22

Прими из уста Његових закон, и сложи речи Његове у срцу свом.

23

Ако се вратиш к Свемогућем, опет ћеш се назидати, ако удаљиш од шатора својих безакоње,

24

Тада ћеш метати по праху злато и офирско злато по камењу из потока.

25

И Свемогући биће ти злато и сребро и сила твоја.

26

Јер ћеш се тада радовати о Господу, и подигнућеш к Богу лице своје.

27

Молићеш Му се, и услишиће те, и завете своје извршићеш.

28

Шта год наумиш, излазиће ти; и на путевима твојим светлиће видело.

29

Кад други буду понижени, рећи ћеш: Да се подигну; и Бог ће избавити оног ко је оборених очију.

30

Избавиће и оног који није без кривице; избавиће га чистотом руку твојих.