Јов 15

1

А Елифас Теманац одговори и рече:

2

Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,

3

Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?

4

А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

5

Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

6

Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.

7

Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?

8

Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

9

Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?

10

И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.

11

Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?

12

Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,

13

Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?

14

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

15

Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;

16

А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?

17

Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,

18

Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,

19

Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.

20

Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.

21

Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.

22

Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.

23

Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

24

Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

25

Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.

26

Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

27

Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.

28

И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.

29

Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

30

Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.

31

Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

32

Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.

33

Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.

34

Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.

35

Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.