Јов 12

1

А Јов одговори и рече:

2

Да, ви сте људи, и с вама ће умрети мудрост.

3

И ја имам срце као и ви, нити сам гори од вас; и у кога нема тога?

4

На подсмех сам пријатељу свом, који кад зове Бога одазове му се; на подсмех је праведни и добри.

5

Бачен је луч по мишљењу срећног онај који хоће да попузне.

6

Мирне су колибе лупешке, и без страха су који гневе Бога, њима Бог даје све у руке.

7

Запитај стоку, научиће те; или птице небеске, казаће ти.

8

Или се разговори са земљом, научиће те, и рибе ће ти морске приповедити.

9

Ко не зна од свега тога да је рука Господња то учинила?

10

Коме је у руци душа свега живог и дух сваког тела човечијег.

11

Не распознаје ли ухо речи као што грло куша јело?

12

У старца је мудрост, и у дугом веку разум.

13

У Њега је мудрост и сила, у Њега је савет и разум.

14

Гле, Он разгради, и не може се опет саградити; затвори човека, и не може се отворити.

15

Гле, устави воде, и пресахну; пусти их, и испреврћу земљу.

16

У Њега је јачина и мудрост, Његов је који је преварен и који вара.

17

Он доводи саветнике у лудило, и судије обезумљује.

18

Он разрешује појас царевима, и опасује бедра њихова.

19

Он доводи кнезове у лудило, и обара јаке.

20

Он узима беседу речитима, и старцима узима разум.

21

Он сипа срамоту на кнезове, и распасује јунаке.

22

Он открива дубоке ствари испод таме, и изводи на видело сен смртни.

23

Он умножава народе и затире их, расипа народе и сабира.

24

Он одузима срце главарима народа земаљских, и заводи их у пустињу где нема пута,

25

Да пипају по мраку без видела, и чини да тумарају као пијани.