Јов 11

1

А Софар Намаћанин одговори и рече:

2

Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

3

Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

4

Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

5

Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

6

И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

7

Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

8

То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати?

9

Дуже од земље, шире од мора.

10

Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

11

Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

12

Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

13

Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

14

Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

15

Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

16

Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

17

Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

18

Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

19

Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

20

Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.