Јестира 4

1

А Мардохеј дознав све шта би, раздре хаљине своје и обуче се у кострет и посу се пепелом и пође по граду вичући иза гласа горко.

2

И дође до пред врата царева, јер не беше слободно ући на врата царева у кострети.

3

И у свим земљама, у које год место дође реч царева и заповест његова, би велика жалост међу Јеврејима и пост и плач и јаук, и многи у кострети и пепелу лежаху.

4

И дођоше девојке Јестирине и дворани њени, и јавише јој: и царица се ожалости веома, и посла хаљине да преобуку Мардохеја и да скину с њега кострет; али он не прими.

5

Тада дозва Јестира Атаха, дворанина царевог, ког јој беше дао да јој служи, и заповеди му за Мардохеја да разбере шта му је и зашто.

6

И отиде Атах к Мардохеју на улицу градску која беше пред вратима царевим.

7

И Мардохеј му каза све што му се догодило и за сребро што је обрекао Аман дати у цареву ризницу за Јудејце да их истреби;

8

И препис од заповести која би проглашена у Сусану да се истребе, даде му да је покаже Јестири и јави, и да јој наручи да отиде к цару и да га умилостиви и да га моли за свој народ.

9

И вративши се Атах каза Јестири речи Мардохејеве.

10

А Јестира рече Атаху и заповеди му да каже Мардохеју:

11

Знају све слуге цареве и народ по земљама царевим да ко би год, човек или жена, ушао к цару унутра у двор не будући позван, један је закон за њ, да се погуби, осим коме би цар пружио златну палицу, тај остаје жив; а ја нисам звана да уђем к цару, ово је тридесет дана.

12

И казане бише Мардохеју речи Јестирине.

13

А Мардохеј опет поручи Јестири: Немој мислити да ћеш се мимо све Јудејце избавити у дому царевом.

14

Јер ако ти заћутиш сада, доћи ће помоћ и избављење Јудејцима с друге стране, а ти и дом оца твог погинућете; и ко зна ниси ли за овако време дошла до царства.

15

Тада рече Јестира да одговоре Мардохеју:

16

Иди, скупи све Јудејце што се налазе у Сусану, и постите за ме, и не једите ни пијте за три дана ни дању ни ноћу; и ја ћу са својим девојкама постити такође, па ћу онда отићи к цару, ако и није по закону, и ако погинем, нека погинем.

17

Тада отиде Мардохеј и учини све како му заповеди Јестира.