2 Царевима 24

1

У почетку створи Бог небо и земљу.

2

А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.

3

И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.

4

И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.

5

И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.

6

Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.

7

И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.

8

А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.

9

Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.

10

И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.

11

Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.

12

И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.

13

И би вече и би јутро, дан трећи.

14

Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;

15

И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.

16

И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.

17

И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.

18

И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.

19

И би вече и би јутро, дан четврти.

20

Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.

21

И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;

22

И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.

23

И би вече и би јутро, дан пети.

24

Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.

25

И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.

26

Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.

27

И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.

28

И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.

29

И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.

30

А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.

31

Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.