Постање 7

1

И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.

2

Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову,

3

Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи.

4

Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.

5

И Ноје учини све што му заповеди Господ.

6

А беше Ноју шест стотина година кад дође потоп на земљу.

7

И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради потопа.

8

Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи,

9

Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.

10

А у седми дан дође потоп на земљу.

11

Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви извори великог бездана, и отворише се уставе небеске;

12

И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

13

Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима;

14

Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила,

15

Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа,

16

Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.

17

И би потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

18

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

19

И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.

20

Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

21

Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

22

Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.

23

И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

24

И стајаше вода поврх земље сто педесет дана.