Постање 49

1

После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.

2

Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог.

3

Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом.

4

Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу.

5

Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди.

6

У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове.

7

Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу.

8

Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог.

9

Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити?

10

Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи.

11

Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа.

12

Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека.

13

Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона.

14

Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору,

15

И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак.

16

Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих.

17

Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако.

18

Господе, Тебе чекам да ме избавиш.

19

А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати.

20

У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске.

21

Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи.

22

Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида.

23

Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци,

24

Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу,

25

Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце.

26

Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће.

27

Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен.

28

Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.

29

Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,

30

У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.

31

Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.

32

А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.

33

А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.