Постање 32

1

А Јаков отиде својим путем; и сретоше га анђели Божији;

2

А кад их угледа Јаков, рече: Ово је логор Божји. И прозва оно место Маханаим.

3

И Јаков посла пред собом гласнике к Исаву брату свом у земљу Сир, крајину едомску.

4

И заповеди им говорећи: Овако кажите господару мом Исаву: Слуга твој Јаков овако каже: Био сам дошљак код Лавана и бавио се до сад.

5

А имам волова и магараца, оваца и слуга, и слушкиња, и послах да јавим теби господару свом, еда бих нашао милост пред тобом.

6

И вратише се гласници к Јакову и рекоше му: Идосмо до брата твог Исава, и ето он ти иде на сусрет с четири стотине момака.

7

А Јаков се уплаши јако и забрину се; па раздели своје људе и овце и говеда и камиле у две чете.

8

И рече: Ако Исав удари на једну чету и разбије је, да ако друга утече.

9

И рече Јаков: Боже оца мог Аврама и Боже оца мог Исака, Господе, који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој, и ја ћу ти бити добротвор!

10

Нисам вредан толике милости и толике вере што си учинио слузи свом; јер само са штапом својим пређох преко Јордана, а сада сам господар од две чете.

11

Избави ме из руке брата мог, из руке Исавове, јер се бојим да не дође и убије мене и матер с децом.

12

А Ти си казао: Заиста ја ћу ти бити добротвор, и учинићу семе твоје да буде као песка морског, који се не може избројати од множине.

13

И заноћи онде ону ноћ, и узе шта му дође до руке, да пошаље на дар Исаву брату свом,

14

Двеста коза с двадесет јараца, двеста оваца с двадесет овнова,

15

Тридесет камила дојилица с камиладима, четрдесет крава с десеторо телади, двадесет магарица с десеторо магаради.

16

И предаде их слугама својим, свако стадо напосе, и рече слугама: Идите напред преда мном, остављајући доста места између једног стада и другог.

17

И заповеди првом говорећи: Кад сретнеш Исава, брата мог, па те запита: Чији си? И куда идеш? И чије је то што гониш пред собом?

18

А ти реци: Слуге твог Јакова, а ово шаље на дар господару свом Исаву, а ето и сам иде за нама.

19

Тако заповеди и другом и трећем и свима који иђаху за стадом, и рече: Тако кажите Исаву кад наиђете на њ.

20

И још кажите: Ето, Јаков слуга твој иде за нама. Јер говораше: Ублажићу га даром који иде преда мном, па ћу му онда видети лице, да ако ме лепо прими.

21

Тако отиде дар напред, а он преноћи ону ноћ код чете своје.

22

И по ноћи уста, и узе обе жене и две робиње и једанаесторо деце своје; и преброди брод Јавок.

23

А пошто њих узе и преведе преко потока, претури и остало што имаше.

24

А кад оста Јаков сам, тада се један човек рваше с њим до зоре.

25

И кад виде да га не може свладати, удари га по зглавку у стегну, те се Јакову ишчаши стегно из зглавка, кад се човек рваше с њим.

26

Па онда рече: Пусти ме, зора је. А Јаков му рече: Нећу те пустити докле ме не благословиш.

27

А човек му рече: Како ти је име. А он одговори: Јаков.

28

Тада му рече: Одселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолео си.

29

А Јаков запита и рече: Кажи ми како је теби име. А Он рече: Што питаш како ми је име? И благослови га онде.

30

И Јаков надеде име оном месту Фануил; јер, вели, Бога видех лицем к лицу, и душа се моја избави.

31

И сунце му се роди кад прође Фануил, и храмаше на стегно своје.

32

Зато синови Израиљеви не једу крајеве од мишића на зглавку у стегну до данашњег дана, што се Јакову повредише крајеви од мишића на зглавку у стегну.