Постање 29

1

Тада се подиже Јаков и отиде у земљу источну.

2

И обзирући се угледа студенац у пољу; и гле, три стада оваца лежаху код њега, јер се на оном студенцу појаху стада, а велики камен беше студенцу на вратима.

3

Онде се скупљаху сва стада, те пастири одваљиваху камен с врата студенцу и појаху стада, и после опет приваљиваху камен на врата студенцу на његово место.

4

И Јаков им рече: Браћо, одакле сте? Рекоше: Из Харана смо.

5

А он им рече: Познајете ли Лавана сина Нахоровог? Они рекоше: Познајемо.

6

Он им рече: Је ли здрав? Рекоше: Јесте, и ево Рахиље кћери његове, где иде са стадом.

7

И он рече: Ето још је рано, нити је време враћати стоку; напојте стоку па идите и пасите је.

8

А они рекоше: Не можемо, докле се не скупе сва стада, да одвалимо камен с врата студенцу, онда ћемо напојити стоку.

9

Док он још говораше с њима, дође Рахиља са стадом оца свог, јер она пасаше овце.

10

А кад Јаков виде Рахиљу кћер Лавана ујака свог, и стадо Лавана ујака свог, приступи Јаков и одвали камен студенцу с врата, и напоји стадо Лавана ујака свог.

11

И пољуби Јаков Рахиљу, и повикавши заплака се.

12

И каза се Јаков Рахиљи да је род оцу њеном и да је син Ревечин; а она отрча те јави оцу свом.

13

А кад Лаван чу за Јакова сина сестре своје, истрча му на сусрет, и загрли га и пољуби, и уведе у своју кућу. И он приповеди Лавану све ово.

14

А Лаван му рече: Та ти си кост моја и тело моје. И оста код њега цео месец дана.

15

Тада рече Лаван Јакову: Зар бадава да ми служиш, што си ми род? Кажи ми шта ће ти бити плата?

16

А Лаван имаше две кћери: старијој беше име Лија, а млађој Рахиља.

17

И у Лије беху кварне очи, а Рахиља беше лепог стаса и лепог лица.

18

И Јакову омиле Рахиља, те рече: Служићу ти седам година за Рахиљу, млађу кћер твоју.

19

А Лаван му рече: Боље теби да је дам него другом; остани код мене.

20

И одслужи Јаков за Рахиљу седам година, и учинише му се као неколико дана, јер је љубљаше.

21

И рече Јаков Лавану: Дај ми жену, јер ми се наврши време, да легнем с њом.

22

И сазва Лаван све људе из оног места и учини гозбу.

23

А увече узе Лију кћер своју и уведе је к Јакову, и он леже с њом.

24

И Лаван даде Зелфу робињу своју Лији кћери својој да јој буде робиња.

25

А кад би ујутру, гле, оно беше Лија; те рече Јаков Лавану: Шта си ми то учинио? Не служим ли за Рахиљу код тебе? Зашто си ме преварио?

26

А Лаван му рече: Не бива у нашем месту да се уда млађа пре старије.

27

Наврши недељу дана с том, па ћемо ти дати и другу за службу што ћеш служити код мене још седам година других.

28

Јаков учини тако, и наврши с њом недељу дана, па му даде Лаван Рахиљу кћер своју за жену.

29

И даде Лаван Рахиљи кћери својој робињу своју Валу да јој буде робиња.

30

И тако леже Јаков с Рахиљом; и вољаше Рахиљу него Лију, и стаде служити код Лавана још седам других година.

31

А Господ видећи да Јаков не мари за Лију, отвори њој материцу, а Рахиља оста нероткиња.

32

И Лија затрудне, и роди сина, и надеде му име Рувим, говорећи: Господ погледа на јаде моје, сада ће ме љубити муж мој.

33

И опет затрудне, и роди сина и рече: Господ чу да сам презрена, па ми даде и овог. И надеде му име Симеун.

34

И опет затрудне, и роди сина, и рече: Да ако се сада већ приљуби к мени муж мој, кад му родих три сина. Зато му надеше име Левије.

35

И затрудне опет, и роди сина, и рече: Сада ћу хвалити Господа. Зато му надеде име Јуда; и преста рађати.