Постање 27

1

Кад Исак остаре и очи му потамнеше, те не видеше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: Сине! А он одговори: Ево ме.

2

Тада рече: Ево остарео сам, не знам кад ћу умрети;

3

Узми оружје своје, тул и лук, и изађи у планину, те ми улови лов;

4

И зготови ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.

5

А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лов и донесе.

6

А Ревека рече Јакову, сину свом говорећи: Гле, чух оца твог где говори с Исавом, братом твојим и рече:

7

Донеси ми лов, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док нисам умро.

8

Него сада, сине, послушај ме шта ћу ти казати.

9

Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе.

10

Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док није умро.

11

А Јаков рече Ревеци матери својој: Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак;

12

Може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.

13

А мати му рече: Нека проклетство твоје, сине падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.

14

Тада отишавши узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов.

15

Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог.

16

И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак.

17

И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови.

18

А он уђе к оцу свом и рече: Оче. А он одговори: Ево ме; који си ти, сине?

19

И Јаков рече оцу свом: Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лов мој, па да ме благослови душа твоја.

20

А Исак рече сину свом: Кад брже нађе, сине? А он рече: Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.

21

Тада рече Исак Јакову: Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.

22

И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.

23

И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његовог рутаве: Зато га благослови;

24

И рече му: Јеси ли ти син мој Исав? А он одговори: Ја сам.

25

Тада рече: А ти дај, сине, да једем лов твој, па да те благослови душа моја. И даде му, те једе; па му донесе и вино те пи.

26

Потом Исак, отац његов рече му: Ходи сине, целивај ме.

27

И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његових, и благослови га говорећи: Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.

28

Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила!

29

Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње, а благословен који тебе узблагосиља!

30

А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова.

31

Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: Устани, оче, да једеш шта ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.

32

А Исак отац његов рече му: Ко си ти? А он рече: Ја, син твој, првенац твој Исав.

33

Тада се препаде Исак, и рече: Ко? Да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.

34

А кад чу Исав речи оца свог, врисну гласно и ожалости се веома, и рече оцу свом: Благослови и мене, оче.

35

А он му рече: Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.

36

А Исав рече: Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенаштво ми узе, па ето сада ми узе и благослов. Потом рече: Ниси ли и мени оставио благослов?

37

А Исак одговори, и рече Исаву: Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?

38

И Исав рече оцу свом: Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче. И стаде гласно плакати Исав.

39

А Исак отац његов одговарајући рече му: Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго.

40

Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.

41

И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу свом: Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.

42

И казаше Ревеци речи Исава сина њеног старијег, а она пославши дозва Јакова млађег сина свог, и рече му: Гле, Исав брат твој теши се тиме што хоће да те убије.

43

Него, сине, послушај шта ћу ти казати; устани и бежи к Лавану брату мом у Харан.

44

И остани код њега неко време докле прође срдња брата твог,

45

Докле се гнев брата твог одврати од тебе, те заборави шта си му учинио; а онда ћу ја послати да те доведу оданде. Зашто бих остала без обојице вас у један дан?

46

А Исаку рече Ревека: Омрзао ми је живот ради ових Хетејака. Ако се Јаков ожени Хетејком, каквом између кћери ове земље, на шта ми живот?