Постање 21

1

И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.

2

Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.

3

И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.

4

И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.

5

А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.

6

А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.

7

И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.

8

А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

9

И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;

10

Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.

11

А то Авраму би врло криво ради сина његовог.

12

Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.

13

Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.

14

И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.

15

А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,

16

Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.

17

А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.

18

Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.

19

И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.

20

И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.

21

А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.

22

У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.

23

Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.

24

А Аврам рече: Хоћу се заклети.

25

Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.

26

А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.

27

Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.

28

А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.

29

А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?

30

А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.

31

Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.

32

Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.

33

А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.

34

И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.