Постање 17

1

А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен.

2

И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.

3

А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече:

4

Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима.

5

Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа;

6

Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе.

7

А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе;

8

И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог.

9

И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена.

10

А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње.

11

А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас.

12

Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог.

13

Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан.

14

А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој.

15

И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара.

16

И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње.

17

Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити?

18

И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом!

19

И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега.

20

А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ.

21

А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба.

22

И Бог изговоривши отиде од Аврама горе.

23

И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог.

24

А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог.

25

А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог.

26

У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило,

27

И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.