Marku 12

1

I uze im zboriti u prispodobama: Čovjek vinograd posadi, ogradom ogradi, iskopa tijesak i kulu podiže pa ga iznajmi vinogradarima i otputova.

2

I u svoje vrijeme posla vinogradarima slugu da od njih uzme dio uroda vinogradarskoga.

3

A oni ga pograbiše, istukoše i otposlaše praznih ruku.

4

I opet posla k njima drugog slugu: i njemu razbiše glavu i izružiše ga.

5

Trećega također posla: njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, druge pobiše."

6

"Još jednoga imaše, sina ljubljenoga. Njega naposljetku posla k njima misleći: 'Poštovat će sina moga.'

7

Ali ti vinogradari među sobom rekoše: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša.'

8

I pograbe ga, ubiju i izbace iz vinograda."

9

"Što li će učiniti gospodar vinograda? Doći će i pobiti te vinogradare i dati vinograd drugima.

10

Niste li čitali ovo Pismo: Kamen što ga odbaciše graditelji, postade kamen zaglavni.

11

Gospodnje je to djelo - kakvo čudo u očima našim!"

12

I tražili su da ga uhvate, ali se pobojaše mnoštva. Razumješe da je protiv njih izrekao prispodobu pa ga ostave i odu.

13

I pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca da ga uhvate u riječi.

14

Oni dođu i kažu mu: "Učitelju, znamo da si istinit i ne mariš tko je tko jer nisi pristran, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno dati porez caru ili nije? Da damo ili da ne damo?"

15

A on im reče prozirući njihovo licemjerje: "Što me iskušavate? Donesite mi denar da vidim!"

16

Oni doniješe. I reče im: "Čija je ovo slika i natpis?" A oni će mu: "Carev."

17

A Isus im reče: "Caru podajte carevo, a Bogu Božje!" I divili su mu se.

18

Dođu k njemu saduceji, koji vele da nema uskrsnuća, i upitaju ga:

19

"Učitelju, Mojsije nam napisa: Umre li čiji brat i ostavi ženu, a ne ostavi djeteta, neka njegov brat uzme tu ženu te podigne porod bratu svomu.

20

Sedmero braće bijaše. Prvi uze ženu i umrije ne ostavivši poroda.

21

I drugi je uze te umrije ne ostavivši poroda. I treći jednako tako.

22

I sedmorica ne ostaviše poroda. Najposlije i žena umrije.

23

Komu će biti žena o uskrsnuću, kad uskrsnu? Jer sedmorica su je imala za ženu."

24

Reče im Isus: "Niste li u zabludi zbog toga što ne razumijete Pisama ni sile Božje?

25

Ta kad od mrtvih ustaju, niti se žene niti udavaju, nego su kao anđeli na nebesima.

26

A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u knjizi Mojsijevoj ono o grmu, kako Mojsiju reče Bog: Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev?

27

Nije on Bog mrtvih, nego živih. Uvelike se varate."

28

Tada pristupi jedan od pismoznanaca koji je slušao njihovu raspravu. Vidjevši da im je dobro odgovorio, upita ga: "Koja je zapovijed prva od sviju?"

29

Isus odgovori: "Prva je: Slušaj, Izraele! Gospodin Bog naš Gospodin je jedini.

30

Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz svega uma svoga, i iz sve snage svoje!"

31

"Druga je: Ljubi svoga bližnjega kao sebe samoga. Nema druge zapovijedi veće od tih."

32

Nato će mu pismoznanac: "Dobro, učitelju! Po istini si kazao: On je jedini, nema drugoga osim njega.

33

Njega ljubiti iz svega srca, iz svega razuma i iz sve snage i ljubiti bližnjega kao sebe samoga - više je nego sve paljenice i žrtve."

34

Kad Isus vidje kako je pametno odgovorio, reče mu: "Nisi daleko od kraljevstva Božjega!" I nitko se više nije usuđivao pitati ga.

35

A naučavajući u Hramu, uze Isus govoriti: "Kako pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov?

36

A sam David reče u Duhu Svetome: Reče Gospod Gospodinu mojemu: 'Sjedni mi zdesna dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim!'

37

Sam ga David zove Gospodinom. Kako mu je onda sin?" Silan ga je svijet s užitkom slušao.

38

A on im u pouci svojoj govoraše: "Čuvajte se pismoznanaca, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima,

39

prva sjedala u sinagogama i pročelja na gozbama;

40

proždiru kuće udovičke, još pod izlikom dugih molitava. Stići će ih to oštrija osuda!"

41

Potom sjede nasuprot riznici te promatraše kako narod baca sitniš u riznicu. Mnogi bogataši bacahu mnogo.

42

Dođe i neka siromašna udovica i baci dva novčića, to jest jedan kvadrant.

43

Tada dozove svoje učenike i reče im: "Doista, kažem vam, ova je sirota udovica ubacila više od svih koji ubacuju u riznicu.

44

Svi su oni zapravo ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje sirotinje ubacila sve što je imala, sav svoj žitak."