Psalmi 2

1

Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju?

2

Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova:

3

"Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!"

4

Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje.

5

Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje:

6

"TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom."

7

Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: "Ti si sin moj, danas te rodih.

8

Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske.

9

Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski."

10

Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski.

11

Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu,

12

da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu!