| Пјесма Пјесмама 1:1-17 |
| 1. Соломунова песма над песмама. |
| 2. Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина. |
| 3. Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке. |
| 4. Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те. |
| 5. Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови. |
| 6. Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам. |
| 7. Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих? |
| 8. Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских. |
| 9. Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим. |
| 10. Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима. |
| 11. Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним. |
| 12. Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис. |
| 13. Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива. |
| 14. Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских. |
| 15. Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице. |
| 16. Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се. |
| 17. Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове. |
| Пјесма Пјесмама 2:1-17 |
| 1. Ја сам ружа саронска, љиљан у долу. |
| 2. Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама. |
| 3. Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом. |
| 4. Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени. |
| 5. Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави. |
| 6. Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли. |
| 7. Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља. |
| 8. Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова. |
| 9. Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку. |
| 10. Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи. |
| 11. Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше. |
| 12. Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи. |
| 13. Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи. |
| 14. Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно. |
| 15. Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату. |
| 16. Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима. |
| 17. Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним. |
| Псалми 104:1-9 |
| 1. Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту. |
| 2. Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор; |
| 3. Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним. |
| 4. Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге. |
| 5. Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века. |
| 6. Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде. |
| 7. Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку. |
| 8. Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио. |
| 9. Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу. |
| Приче 24:15-16 |
| 15. Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање. |
| 16. Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу. |
| 1 Коринћанима 11:17-34 |
| 17. Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате. |
| 18. Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог. |
| 19. Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама. |
| 20. А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња. |
| 21. Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија. |
| 22. Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу. |
| 23. Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб. |
| 24. И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен. |
| 25. Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен. |
| 26. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође. |
| 27. Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој. |
| 28. Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије; |
| 29. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег. |
| 30. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају. |
| 31. Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били. |
| 32. Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом. |
| 33. Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог. |
| 34. Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем. |