Излазак 13:1-22 |
1. И рече Господ Мојсију говорећи: |
2. Посвети ми сваког првенца, шта год отвара материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје. |
3. И Мојсије рече народу: Памтите овај дан, у који изиђосте из Мисира, из дома ропског, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем. |
4. Данас излазите, месеца Авива; |
5. Па кад те Господ уведе у земљу хананејску и хетејску и аморејску и јевејску и јевусејску, за коју се заклео оцима твојим да ће ти је дати, земљу у којој тече млеко и мед, тада да служиш службу ову овог месеца; |
6. Седам дана једи хлебове пресне, а седми дан нека је празник Господњи. |
7. Хлебови пресни да се једу седам дана, и да се не види у тебе ништа с квасцем, нити да се види у тебе квасац у целом крају твом. |
8. И казаћеш сину свом у тај дан говорећи: Ово је за оно што ми је учинио Господ кад сам излазио из Мисира. |
9. И нека ти буде као знак на руци твојој и као спомен пред очима твојим, да ти закон Господњи буде у устима; јер те је руком крепком извео Господ из Мисира. |
10. Зато врши закон овај на време, од године до године. |
11. И кад те уведе Господ у земљу хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, и да ти је, |
12. Одвајаћеш Господу шта год отвара материцу, и од стоке твоје шта год отвара материцу, шта је мушко, да буде Господу. |
13. А свако магаре првенче откупи јагњетом или јаретом; ако ли га не би откупио, сломи му врат. Али сваког првенца човечјег између синова својих откупи. |
14. А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из Мисира, из дома ропског. |
15. Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи мисирској од првенца човечјег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвара материцу, а сваког првенца синова својих откупљујем. |
16. И то нека ти је као знак на руци и као почеоник међу очима твојим, да нас је руком крепком извео Господ из Мисира. |
17. А кад Фараон пусти народ, не одведе их Бог путем к земљи филистејској, ако и беше краћи, јер Бог рече: Да се не покаје народ кад види рат, и не врати се у Мисир. |
18. Него Бог заведе народ путем преко пустиње на Црвеном Мору. А војничким редом изиђоше синови Израиљеви из земље мисирске. |
19. И Мојсије узе кости Јосифове са собом; јер беше заклео синове Израиљеве рекавши: Заиста ће вас походити Бог, а тада изнесите кости моје одавде са собом. |
20. Тако отишавши из Сохота стадоше у логор у Етаму, накрај пустиње. |
21. А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња светлећи им, да би путовали дању и ноћу. |
22. И не уклањаше испред народа ступ од облака дању ни ступ од огња ноћу. |
Излазак 14:1-31 |
1. И рече Господ Мојсију говорећи: |
2. Кажи синовима Израиљевим нека савију и стану у логор пред Пи-Аирот између Мигдола и мора према Вел-Сефону; према њему нека стану у логор покрај мора. |
3. Јер ће Фараон рећи за синове Израиљеве: Зашли су у земљу, затворила их је пустиња. |
4. И учинићу да отврдне срце Фараону, те ће поћи у потеру за вама, и ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој, и Мисирци ће познати да сам ја Господ. И учинише тако. |
5. А кад би јављено цару мисирском да је побегао народ, промени се срце Фараоново и слуга његових према народу, те рекоше: Шта учинисмо, те пустисмо Израиља да нам не служи? |
6. И упреже у кола своја, и узе народ свој са собом. |
7. И узе шест стотина кола изабраних и шта још беше кола мисирских, и над свима војводе. |
8. И Господ учини те отврдну срце Фараону цару мисирском, и пође у потеру за синовима Израиљевим, кад синови Израиљеви отидоше под руком високом. |
9. И теравши их Мисирци стигоше их, сва кола Фараонова, коњици његови и војска његова, кад беху у логору на мору код Пи-Аирота према Вел-Сефону. |
10. И кад се приближи Фараон, подигоше синови Израиљеви очи своје а то Мисирци иду за њима, и уплашише се врло, и повикаше синови Израиљеви ка Господу. |
11. И рекоше Мојсију: Зар не беше гробова у Мисиру, него нас доведе да изгинемо у пустињи? Шта учини, те нас изведе из Мисира. |
12. Нисмо ли ти говорили у Мисиру и рекли: Прођи нас се, нека служимо Мисирцима? Јер би нам боље било служити Мисирцима него изгинути у пустињи. |
13. А Мојсије рече народу: Не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видели данас, нећете их никада више видети до века. |
14. Господ ће се бити за вас, а ви ћете ћутати. |
15. А Господ рече Мојсију: Што вичеш к мени? Кажи синовима Израиљевим нека иду. |
16. А ти дигни штап свој и пружи руку своју на море, и расцепи га, па нека иду синови Израиљеви посред мора сувим. |
17. И гле, ја ћу учинити да отврдне срце Мисирцима, те ће поћи за њима; и прославићу се на Фараону и на свој војсци његовој, на колима његовим и на коњицима његовим. |
18. И Мисирци ће познати да сам ја Господ, кад се прославим на Фараону, на колима његовим и на коњицима његовим. |
19. И подиже се анђео Господњи, који иђаше пред војском израиљском, и отиде им за леђа; и подиже се ступ од облака испред њих, и стаде им за леђа. |
20. И дошав међу војску мисирску и војску израиљску беше оним облак мрачан а овим светљаше по ноћи, те не приступише једни другима целу ноћ. |
21. И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море ветром источним, који јако дуваше целу ноћ, и осуши море, и вода се раступи. |
22. И пођоше синови Израиљеви посред мора сувим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с леве стране. |
23. И Мисирци терајући их пођоше за њима посред мора, сви коњи Фараонови, кола и коњици његови. |
24. А у стражу јутарњу погледа Господ на војску мисирску из ступа од огња и облака, и смете војску мисирску. |
25. И побаца точкове колима њиховим, те их једва вуцијаху. Тада рекоше Мисирци: Бежимо од Израиља, јер се Господ бије за њих с Мисирцима. |
26. А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју на море, нека се врати вода на Мисирце, на кола њихова и на коњике њихове. |
27. И Мојсије пружи руку своју на море, и дође опет море на силу своју пред зору, а Мисирци нагоше бежати према мору; и Господ баци Мисирце усред мора. |
28. А вративши се вода потопи кола и коњике са свом војском Фараоновом, што их год беше пошло за њима у море, и не оста од њих ниједан. |
29. И синови Израиљеви иђаху посред мора сувим; и стајаше им вода као зид с десне стране и с леве стране. |
30. И избави Господ Израиља у онај дан из руку мисирских; и виде Израиљ мртве Мисирце на брегу морском. |
31. И виде Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и верова Господу и Мојсију слузи Његовом. |
Псалми 18:14-20 |
14. Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их. |
15. И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог. |
16. Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике. |
17. Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене. |
18. Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора. |
19. Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио. |
20. Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме. |
Приче 6:6-11 |
6. Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај. |
7. Нема вођу ни управитеља ни господара; |
8. И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју. |
9. Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог? |
10. Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, |
11. У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. |
Матеја 21:1-22 |
1. И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика |
2. Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми. |
3. И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати. |
4. А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи: |
5. Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином. |
6. И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус. |
7. Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих. |
8. А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу. |
9. А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини! |
10. И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то? |
11. А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског. |
12. И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. |
13. И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку. |
14. И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их. |
15. А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се. |
16. И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу? |
17. И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде. |
18. А ујутру, враћајући се у град, огладне. |
19. И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква. |
20. И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква! |
21. А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће. |
22. И све што узиштете у молитви верујући, добићете. |