Библија за годину дана
Август 20


Јестира 3:1-15
1. После тога, подиже цар Асвир Амана, сина Амедатиног, Агагеја, и узвиси га, и намести му престо више свих кнезова што беху код њега.
2. И све слуге цареве што беху на вратима царевим клањаху се и падаху пред Аманом, јер тако беше цар заповедио за њ. Али Мардохеј не клањаше се нити падаше.
3. И слуге цареве што беху на вратима царевим говораху Мардохеју: Зашто преступаш заповест цареву?
4. И пошто му од дана на дан говораше, а он не послуша, јавише Аману да виде хоће ли остати речи Мардохејеве, јер им беше казао да је Јудејац.
5. А кад виде Аман да се Мардохеј не клања нити пада пред њим, напуни се гнева Аман.
6. Али мишљаше да није вредно да дигне руку на Мардохеја самог, јер му казаше ког народа беше Мардохеј, него гледаше да истреби све Јудејце што беху по свему царству Асвировом, народ Мардохејев.
7. Првог месеца, а то је месец Нисан, године дванаесте царовања Асвировог, бацаше Фур, то јест жреб, пред Аманом, од дана до дана и од месеца до месеца, до дванаестог месеца, а то је месец Адар.
8. И Аман рече цару Асвиру: Има народ расејан и расут по народима по свим земљама царства твог, ког су закони другачији од закона свих народа, и не извршује закона царевих, па није пробитачно цару да их остави.
9. Ако је цару угодно, да се пише да се истребе; и ја ћу измерити десет хиљада таланата сребра у руке приставима да донесу у цареву ризницу.
10. Тада цар сними прстен с руке своје и даде га Аману сину Амедатином Агагеју непријатељу јудејском.
11. И рече Аману: То сребро нека теби, а од народа чини шта ти је драго.
12. Зато дозваше писаре цареве првог месеца тринаестог дана, и написа се све како заповеди Аман, намесницима царевим и војводама у свакој земљи и кнезовима сваког народа, свакој земљи писмом њеним и сваком народу језиком његовим, у име цара Асвира написа се и прстеном царевим запечати се.
13. И разаслаше се књиге по гласницима у све земље цареве да потру, побију и истребе све Јудејце, старо и младо, децу и жене у један дан, тринаестог дана дванаестог месеца, које је месец Адар, и да разграбе имање њихово.
14. У књигама се говораше да се огласи заповест по свим земљама и да се објави свим народима да буду готови за онај дан.
15. Гласници отидоше брзо по заповести царевој, и заповест би оглашена у Сусану, царском граду. А цар и Аман сеђаху и пијаху, а град се Сусан смете.

Јестира 4:1-17
1. А Мардохеј дознав све шта би, раздре хаљине своје и обуче се у кострет и посу се пепелом и пође по граду вичући иза гласа горко.
2. И дође до пред врата царева, јер не беше слободно ући на врата царева у кострети.
3. И у свим земљама, у које год место дође реч царева и заповест његова, би велика жалост међу Јеврејима и пост и плач и јаук, и многи у кострети и пепелу лежаху.
4. И дођоше девојке Јестирине и дворани њени, и јавише јој: и царица се ожалости веома, и посла хаљине да преобуку Мардохеја и да скину с њега кострет; али он не прими.
5. Тада дозва Јестира Атаха, дворанина царевог, ког јој беше дао да јој служи, и заповеди му за Мардохеја да разбере шта му је и зашто.
6. И отиде Атах к Мардохеју на улицу градску која беше пред вратима царевим.
7. И Мардохеј му каза све што му се догодило и за сребро што је обрекао Аман дати у цареву ризницу за Јудејце да их истреби;
8. И препис од заповести која би проглашена у Сусану да се истребе, даде му да је покаже Јестири и јави, и да јој наручи да отиде к цару и да га умилостиви и да га моли за свој народ.
9. И вративши се Атах каза Јестири речи Мардохејеве.
10. А Јестира рече Атаху и заповеди му да каже Мардохеју:
11. Знају све слуге цареве и народ по земљама царевим да ко би год, човек или жена, ушао к цару унутра у двор не будући позван, један је закон за њ, да се погуби, осим коме би цар пружио златну палицу, тај остаје жив; а ја нисам звана да уђем к цару, ово је тридесет дана.
12. И казане бише Мардохеју речи Јестирине.
13. А Мардохеј опет поручи Јестири: Немој мислити да ћеш се мимо све Јудејце избавити у дому царевом.
14. Јер ако ти заћутиш сада, доћи ће помоћ и избављење Јудејцима с друге стране, а ти и дом оца твог погинућете; и ко зна ниси ли за овако време дошла до царства.
15. Тада рече Јестира да одговоре Мардохеју:
16. Иди, скупи све Јудејце што се налазе у Сусану, и постите за ме, и не једите ни пијте за три дана ни дању ни ноћу; и ја ћу са својим девојкама постити такође, па ћу онда отићи к цару, ако и није по закону, и ако погинем, нека погинем.
17. Тада отиде Мардохеј и учини све како му заповеди Јестира.

Псалми 89:46-52
46. Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47. Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48. Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених?
49. Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50. Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51. Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52. Благословен Господ увек! Амин, амин.

Приче 22:7-8
7. Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8. Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.

Римљанима 3:1-31
1. Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?
2. Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.
3. А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?
4. Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.
5. Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:
6. Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?
7. Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осуђен?
8. Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да дође добро? Њима ће суд бити праведан.
9. Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,
10. Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;
11. Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;
12. Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.
13. Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.
14. Њихова су уста пуна клетве и горчине.
15. Њихове су ноге брзе да проливају крв.
16. На путевима је њиховим раскопавање и невоља;
17. И пут мирни не познаше.
18. Нема страха Божијег пред очима њиховим.
19. А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;
20. Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.
21. А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;
22. А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.
23. Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,
24. И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.
25. Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем пређашњих греха;
26. У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.
27. Где је, дакле, хвала? Прође. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.
28. Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.
29. Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.
30. Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.
31. Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврђујемо.