Библија за годину дана
Септембар 24


Пјесма Пјесмама 1:1-17
1. Соломунова песма над песмама.
2. Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
3. Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
4. Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
5. Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
6. Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
7. Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
8. Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
9. Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
10. Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
11. Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
12. Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
13. Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
14. Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
15. Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
16. Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
17. Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.

Пјесма Пјесмама 2:1-17
1. Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.
2. Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.
3. Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.
4. Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.
5. Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.
6. Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.
7. Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.
8. Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.
9. Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.
10. Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
11. Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.
12. Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.
13. Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.
14. Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.
15. Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.
16. Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.
17. Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.

Псалми 104:1-9
1. Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2. Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3. Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4. Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5. Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6. Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7. Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8. Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9. Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

Приче 24:15-16
15. Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
16. Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.

1 Коринћанима 11:17-34
17. Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
18. Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
19. Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
20. А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
21. Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
22. Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
23. Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
24. И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
25. Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
26. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
27. Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
28. Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
29. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
30. Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
31. Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
32. Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
33. Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
34. Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.