Библија за годину дана
Јун 25


1 Царевима 11:1-43
1. Али цар Соломун љубљаше многе жене туђинке осим кћери Фараонове, Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетејке,
2. Од ових народа за које беше рекао Господ синовима Израиљевим: Не идите к њима и они да не долазе к вама, јер ће занети срце ваше за својим боговима. За њих приону Соломун љубећи их.
3. Те имаше жена царица седам стотина, и три стотина иноча; и жене његове занесоше срце његово.
4. И кад остаре Соломун, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Господу Богу његовом као што је било срце Давида, оца његовог.
5. И Соломун хођаше за Астаротом, богињом сидонском, и за Мелхомом, гадом амонским.
6. И чињаше Соломун шта беше зло пред Господом, и не хођаше сасвим за Господом као Давид, отац његов.
7. Тада сагради Соломун висину Хемосу, гаду моавском, на гори према Јерусалиму, и Молоху гаду амонском.
8. Тако учини свим женама туђинкама, те кађаху и приношаху жртве својим боговима.
9. А Господ се разгневи на Соломуна што се одврати срце његово од Господа Бога Израиљевог, који му се беше јавио два пута,
10. И беше му заповедио да не иде за другим боговима, а он не одржа шта му Господ заповеди.
11. И рече Господ Соломуну: Што се то нађе на теби, и ниси држао завет мој ни уредбе моје, које сам ти заповедио, зато ћу отргнути од тебе царство и даћу га слузи твом.
12. Али за твог века нећу то учинити ради Давида оца твог; него ћу га отргнути из руке сина твог.
13. Али нећу отргнути сво царство; једно ћу племе дати сину твом ради Давида слуге свог и ради Јерусалима, који изабрах.
14. И подиже Господ противника Соломуну, Адада Идумејца, који беше од царског рода у Идумеји.
15. Јер кад Давид беше у Идумеји и Јоав војвода дође да покопа побијене, поби све мушкиње у Идумеји.
16. Јер Јоав оста онде шест месеци са свим Израиљем докле не поби све мушкиње у Идумеји.
17. Тада утече Адад с неколико Идумејаца, слуга оца свог, и отиде у Мисир; а Адад беше тада дете.
18. И отишавши из Мадијана дођоше у Фаран; и узевши са собом људи из Фарана дођоше у Мисир к Фараону, цару мисирском, који му даде кућу и одреди му храну, и даде му и земље.
19. И Адад нађе велику милост у Фараона, те га ожени сестром жене своје, сестром царице Тахпенесе.
20. И сестра Тахпенесина роди му сина Генувата, ког отхрани Тахпенеса на двору Фараоновом, и беше Генуват на двору Фараоновом међу синовима Фараоновим.
21. А кад Адад чу у Мисиру да је Давид починуо код отаца својих и да је умро Јоав војвода, рече Адад Фараону: Пусти ме да идем у своју земљу.
22. А Фараон му рече: А шта ти је мало код мене, те хоћеш да идеш у своју земљу? А он рече: Ништа; али ме пусти.
23. Подиже му Бог још једног противника, Резона сина Елијадиног, који беше побегао од господара свог Адад-Езера, цара совског.
24. И скупивши к себи људе поста старешина од чете кад их Давид уби; потом отишавши у Дамаск осташе онде и овладаше Дамаском.
25. И беше противник Израиљев свега века Соломуновог, и то осим зла које чињаше Адад; и мржаше на Израиља царујући у Сирији.
26. И Јеровоам син Наватов, Ефраћанин из Сариде, чија мати беше по имену Серуја жена удовица, слуга Соломунов, подиже се на цара.
27. А ово би узрок зашто се подиже на цара: Соломун грађаше Милон и зазиђиваше пролом града Давида, оца свог;
28. А Јеровоам беше крепак и храбар; зато видећи Соломун младића да настаје за послом постави га над свим поданицима дома Јосифовог.
29. Па у то време кад Јеровоам отиде из Јерусалима, нађе га на путу Ахија Силомљанин, пророк имајући на себи нову хаљину, и беху њих двојица сами у пољу.
30. И Ахија узе нову хаљину која беше на њему, и раздре је на дванаест комада.
31. И рече Јеровоаму: Узми десет комада; јер овако вели Господ Бог Израиљев: Ево истргнућу царство из руке Соломунове, и даћу теби десет племена.
32. Само ће једно племе остати њему ради слуге мог Давида и ради града Јерусалима, који изабрах између свих племена Израиљевих.
33. Јер оставише мене и поклонише се Астароти, богињи сидонској и Хемосу богу моавском и Мелхому богу синова Амонових, и не ходише путевима мојим чинећи што је право преда мном, уредбе моје и законе моје, као Давид отац његов.
34. Али нећу узети царство из руку његових, него ћу га оставити нека влада докле је год жив Давида ради слуге свог, ког изабрах, који је држао заповести моје и уредбе моје.
35. Него ћу узети царство из руку сина његовог, и даћу теби од њега десет племена.
36. А сину ћу његовом дати једно племе да буде видело Давиду слузи мом вазда преда мном у граду Јерусалиму, који изабрах да у њему наместим име своје.
37. Тебе ћу, дакле, узети да царујеш над свим шта ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем.
38. И ако узаслушаш све што ти заповедим, и узидеш мојим путевима и ушчиниш што је право преда мном, држећи уредбе моје и заповести моје, као што је чинио Давид слуга мој, бићу с тобом и сазидаћу ти тврд дом, као што сам сазидао Давиду, и даћу ти Израиља.
39. И мучићу семе Давидово зато, али не свагда.
40. Зато тражаше Соломун да убије Јеровоама; али се Јеровоам подиже и побеже у Мисир к Сисаку, цару мисирском, и би у Мисиру докле не умре Соломун.
41. А остала дела Соломунова и шта је год чинио, и мудрост његова, није ли то записано у књизи дела Соломунових?
42. А царова Соломун у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година.
43. И почину Соломун код отаца својих, и би погребен у граду Давида, оца свог; а Ровоам, син његов, зацари се на његово место.

1 Царевима 12:1-33
1. Тада отиде Ровоам у Сихем; јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.
2. А Јеровоам, син Наватов, који још беше у Мисиру побегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.
3. Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:
4. Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.
5. А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.
6. Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?
7. А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.
8. Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.
9. И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?
10. Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мог.
11. Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.
12. А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.
13. И цар одговори оштро народу оставивши савет што га саветоваше старци;
14. И рече им како га саветоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.
15. И цар оглуши се народа, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.
16. А кад виде сав Израиљ где их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.
17. Само над синовима Израиљевим, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам.
18. И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.
19. Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.
20. И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свим Израиљем. Не приста за домом Давидовим ни једно племе осим самог племена Јудиног.
21. А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломуновом.
22. Али дође реч Божја Семеју, човеку Божијем, говорећи:
23. Кажи Ровоаму сину Соломуновом цару Јудином и свему дому Јудином и Венијаминовом и осталом народу, и реци:
24. Овако вели Господ: Не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевим; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше реч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.
25. Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а после отиде оданде и сазида Фануил.
26. И рече Јеровоам у срцу свом: Може се царство повратити дому Давидовом.
27. Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његовом Ровоаму, цару Јудином, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудином.
28. Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље мисирске.
29. И намести једно у Ветиљу, а друго намести у Дану.
30. И то би на грех, јер народ иђаше к једноме до Дана.
31. И начини кућу на висини, и постави свештенике од простог народа који не беху од синова Левијевих.
32. И учини Јеровоам празник осмог месеца петнаестог дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.
33. И петнаестог дана осмог месеца, који беше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевим, и приступи ка олтару да кади.

Псалми 69:5-15
5. Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6. Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7. Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8. Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9. Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10. Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11. Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12. О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13. А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14. Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15. Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

Приче 17:20-22
20. Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21. Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
22. Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.

Јован 12:1-26
1. А Исус пре пасхе на шест дана дође у Витанију где беше Лазар што умре, кога подиже из мртвих.
2. Онде Му, пак, зготовише вечеру, и Марта служаше, а и Лазар сеђаше с њим за трпезом;
3. А Марија узевши литру правог нардовог многоценог мира помаза ноге Исусове, и отре косом својом ноге Његове; а кућа се напуни мириса од мира.
4. Онда рече један од ученика Његових, Јуда Симонов Искариотски, који Га после издаде:
5. Зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима?
6. А ово не рече што се стараше за сиромахе, него што беше лупеж, и имаше ковчежић, и ношаше што се меташе у њ.
7. А Исус рече: Не дирајте у њу; она је то дохранила за дан мог погреба;
8. Јер сиромахе свагда имате са собом, а мене немате свагда.
9. Разуме, пак, многи народ из Јудеје да је онде и дођоше не само Исуса ради него и да виде Лазара ког подиже из мртвих.
10. А главари свештенички договорише се да и Лазара убију;
11. Јер многи њега ради иђаху из Јудеје и вероваху Исуса.
12. А сутрадан, многи од народа који беше дошао на празник, чувши да Исус иде у Јерусалим
13. Узеше гране од финика и изиђоше Му на сусрет, и викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев.
14. А Исус нашавши магаре уседе на њ, као што је писано:
15. Не бој се кћери Сионова, ево цар твој иде седећи на магарету.
16. Али ово ученици Његови не разумеше пре: него кад се прослави Исус онда се опоменуше да ово беше за Њега писано, и ово Му учинише.
17. А народ сведочаше који беше пре с Њим кад Лазара изазва из гроба и подиже га из мртвих.
18. Зато Га и срете народ, јер чуше да Он учини ово чудо.
19. А фарисеји говораху међу собом: Видите да ништа не помаже? Гле, свет иде за њим.
20. А беху неки Грци који беху дошли на празник да се моле Богу.
21. Они дакле приступише к Филипу, који беше из Витсаиде галилејске, и мољаху га говорећи: Господине! Ми бисмо хтели да видимо Исуса.
22. Дође Филип и каза Андрији, а Андрија и Филип опет казаше Исусу.
23. А Исус одговори им говорећи: Дође час да се прослави Син човечији.
24. Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди;
25. Који љуби душу своју изгубиће је, а ко мрзи на душу своју на овом свету, сачуваће је за живот вечни.
26. Ко мени служи, за мном нек иде, и где сам ја онде и слуга мој нек буде; и ко мени служи оног ће поштовати Отац мој.