Библе Реадинг план
Март 30


Левитска 26:1-46
1. Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш.
2. Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ.
3. Ако узживите по мојим уредбама, и заповести моје уздржите и ушчините,
4. Даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;
5. И вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сејање, и јешћете хлеб свој до ситости, и живећете без страха у земљи својој.
6. Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље.
7. Него ћете терати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача.
8. Вас ће петорица терати стотину, а вас стотина тераће десет хиљада, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача.
9. И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завет свој с вама.
10. И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново.
11. И наместићу стан свој међу вама, и душа моја неће мрзети на вас.
12. И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ.
13. Ја сам Господ Бог ваш, који вас изведох из земље мисирске да им не робујете, и поломих палице јарма вашег, и исправих вас да ходите право.
14. Ако ли ме не узаслушате, и не учините све ове заповести,
15. Ако повргнете уредбе моје и души вашој омрзну закони моји да не творите све заповести моје, и раскинете завет мој,
16. И ја ћу вама учинити ово: Пустићу на вас страх, суву болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвелити; и залуду ћете сејати семе своје, јер ће га јести непријатељи ваши.
17. И окренућу лице своје насупрот вама, и сећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам господари, и бежаћете кад вас нико не тера.
18. Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за грехе ваше.
19. Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља ваша као бронза.
20. Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода свог, и дрвета по земљи неће рађати рода свог.
21. Ако ми узидете насупрот и не будете хтели слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гресима вашим.
22. Пустићу на вас звери пољске, које ће вам децу изјести, и стоку потрти и вас умалити, и опустеће путеви ваши.
23. Ако се ни од тога не поправите, него ми још узидете насупрот,
24. И ја ћу вама ићи насупрот, и бићу вас још седам пута више за грехе ваше.
25. Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завет; а кад се слежете у градове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу.
26. И кад вам сломим потпору у хлебу, десет ће жена пећи хлеб ваш у једној пећи, и даваће вам хлеб ваш на меру, и јешћете а нећете се наситити.
27. Ако ме ни тако не станете слушати, него ми узидете насупрот,
28. И ја ћу вама с гневом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за грехе ваше.
29. И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете.
30. Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове гадних богова ваших, и мрзиће душа моја на вас.
31. И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашег.
32. И опустећу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живети у њој.
33. А вас ћу расејати по народима, и учинићу да вас гоне с голим мачем; и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани.
34. Тада ће земљи бити миле суботе њене за све време докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њене.
35. За све време докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живели.
36. А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њихових, те ће их гонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бежати као испред мача, и падаће а нико их неће терати.
37. И падаће један преко другог као од мача, а нико их неће терати; и нећете се моћи држати пред непријатељима својим.
38. Него ћете изгинути међу народима, и прождреће вас земља непријатеља ваших.
39. А који вас остану, чилеће за безакоње своје у земљи непријатеља својих, и за безакоње отаца својих чилеће.
40. Али ако признаду безакоње своје и безакоње отаца својих по гресима, којима ми грешише и којима ми идоше насупрот,
41. Те и ја њима идох насупрот и одведох их у земљу непријатеља њихових; ако се тада понизи срце њихово необрезано, и буде им право што су покарани за безакоње своје,
42. Тада ћу се опоменути завета свог с Јаковом, и завета свог са Исаком, и завета свог са Аврамом опоменућу се, и земље ћу се опоменути.
43. Када се земља опрости њих и буду јој миле суботе њене кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје повргоше и души њиховој омрзоше уредбе моје.
44. А зато ни онда кад буду у земљи непријатеља својих нећу их поврћи нити ћу тако омрзнути на њих да их потрем и раскинем завет свој са њима; јер сам ја Господ Бог њихов.
45. Него ћу се њих ради опоменути завета са старима њиховим, које изведох из земље мисирске народима на видику да им будем Бог, ја Господ.
46. Ово су уредбе и судови и закони, које постави Господ између себе и синова Израиљевих на гори Синајској преко Мојсија.

Левитска 27:1-34
1. Још рече Господ Мојсију говорећи:
2. Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад ко заветује душу своју Господу, ти га уцени:
3. А овако ћеш ценити: мушко од двадесет година до шездесет ценићеш педесет сикала сребра, по сиклу светом.
4. Ако буде женско, ценићеш тридесет сикала.
5. Ако је од пет до двадесет година, ценићеш мушко двадесет сикала а женско десет сикала.
6. Ако је од једног месеца до пет година, ценићеш мушко пет сикала сребра, а женско ћеш ценити три сикла сребра.
7. Ако ли буде од шездесет година и више, ако је мушко, ценићеш петнаест сикала, а женско десет сикала.
8. Ако је сиромах да не може платити цену, онда нека дође к свештенику да га уцени свештеник, и према ономе што може дати који се заветовао, нека га свештеник уцени.
9. Ако би заветовао живинче од оних што се приносе Господу, шта год да Господу, свето је.
10. Да га не промени ни даде друго за оно, ни добро за рђаво, ни рђаво за добро; ако ли би како променио живинче, онда ће бити свето и оно и друго које је дао за оно.
11. Ако ли би заветовао живинче нечисто од оних што се не приносе Господу, нека се доведе живинче пред свештеника;
12. И нека га процени свештеник, било добро или рђаво; и како га процени свештеник, тако да буде.
13. Ако би га хтео откупити, нека на цену твоју дометне још пети део.
14. Кад би ко заветовао кућу своју, да је света Господу, нека је процени свештеник, била добра или рђава; како је процени свештеник, тако да буде.
15. Ако би онај који заветује хтео откупити кућу своју, нека на цену твоју дометне још пети део, па нека је његова.
16. Ако би ко заветовао Господу део њиве своје, ценићеш је према усеву: гомер јечма где се посеје, ценићеш педесет сикала сребра.
17. Ако би од опросне године заветовао њиву своју, нека остане по твојој цени.
18. Ако ли после опросне године заветује њиву своју, тада нека му свештеник прорачуна новце према броју година које остају до опросне године, и нека се одбије до твоје цене.
19. И ако би хтео откупити њиву своју онај који је заветује, нека дометне на цену твоју још пети део, и нека буде његова.
20. Али ако не откупи њиве, и њива се прода другом, не може се више откупити;
21. Него ће она њива, кад се опрости опросне године, бити света Господу, као њива заветована, свештеникова нека буде.
22. Ако ли би ко заветовао Господу њиву купљену, која није достојање његово,
23. Свештеник нека му прорачуна цену до године опросне, и нека у онај дан да ту цену да буде ствар света Господу.
24. А године опросне да се врати њива ономе од кога је купљена, чије је достојање она њива.
25. А свака цена твоја нека буде на сикле свете, а у сиклу има двадесет новаца.
26. Али првина од стоке, које су Господње, нико да не заветује, било говече или ситна стока, јер је Господње.
27. Ако ли би било од животиња нечистих, онда нека откупи по твојој цени дометнув пети део одозго; ако ли се не откупи, нека се прода по твојој цени.
28. Али ни једна ствар заветована, шта ко заветује Господу од чега му драго што има, од људи или од стоке или од њиве своје, да се не продаје ни откупљује; свака ствар заветована светиња је над светињама Господу.
29. Живинче заветовано, које човек заветује, да се не откупљује, него да се убије.
30. И сваки десетак земаљски од усева земаљског и од воћа, Господњи је, светиња је Господу.
31. Али, ко би хтео откупити шта десетка свог, нека на цену дометне још пети део.
32. И десетак од говеда и од ситне стоке, које дође под штап пастирски десето, да је свето Господу.
33. Да се не бира добро ни рђаво, да се не мења; ако ли би се како год променило, онда нека буде и оно и друго промењено света ствар, и да се не откупи.
34. Ово су заповести које заповеди Господ Мојсију за синове Израиљеве на гори Синајској.

Псалми 27:1-6
1. Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мог; кога да се страшим?
2. Ако навале на ме зликовци да поједу тело моје, противници и непријатељи моји, спотаћи ће се и пашће.
3. Ако против мене војска у логор стане, неће се уплашити срце моје; ако се на ме рат дигне, ја се ни онда нећу бојати.
4. За једно само молим Господа, само то иштем, да живим у дому Господњем све дане живота свог, да гледам красоту Господњу и раним у цркву Његову.
5. Јер би ме сакрио у колиби својој у зло доба; склонио би ме под кровом шатора свог; на камену гору попео би ме.
6. Тада бих подигао главу своју пред непријатељима који би ме опколили; принео бих у Његовом шатору жртву хвале; запевао бих и хвалио Господа.

Приче 10:22-25
22. Благослов Господњи обогаћава а без муке.
23. Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
24. Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
25. Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.

Марко 7:1-13
1. И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима
2. И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
3. Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
4. И кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
5. А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
6. А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
7. Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
8. Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
9. И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
10. Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
11. А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
12. И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
13. Укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.