Библе Реадинг план
Январь 18


Постање 1:1-31
1. У почетку створи Бог небо и земљу.
2. А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
3. И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.
4. И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.
5. И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
6. Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
7. И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
8. А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
9. Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.
10. И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.
11. Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
12. И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
13. И би вече и би јутро, дан трећи.
14. Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
15. И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
16. И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
17. И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18. И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
19. И би вече и би јутро, дан четврти.
20. Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
21. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;
22. И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
23. И би вече и би јутро, дан пети.
24. Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.
25. И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.
26. Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.
27. И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.
28. И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.
29. И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.
30. А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
31. Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.

Постање 2:1-25
1. Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.
2. И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;
3. И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;
4. То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,
5. И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,
6. Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.
7. А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.
8. И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.
9. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.
10. А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.
11. Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,
12. И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.
13. А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.
14. А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.
15. И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.
16. И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;
17. Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.
18. И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.
19. Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;
20. И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.
21. И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;
22. И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.
23. А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.
24. Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.
25. А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.

Псалми 1:1-6
1. Благо човеку који не иде на веће безбожничко, и на путу грешничком не стоји, и у друштву неваљалих људи не седи,
2. Него му је омилео закон Господњи и о закону Његовом мисли дан и ноћ!
3. Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје време, и коме лист не вене: шта год ради, у свему напредује.
4. Нису такви безбожници, него су као прах који расипа ветар.
5. Зато се неће безбожници одржати на суду, ни грешници на збору праведничком.
6. Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.

Приче 1:1-7
1. Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2. Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3. Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4. Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5. Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6. Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7. Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

Матеја 1:1-25
1. Племе Исуса Христа, сина Давида Аврамовог сина.
2. Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.
4. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.
5. А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.
6. А Јесеј роди Давида цара. А Давид цар роди Соломуна с Уријиницом.
7. А Соломун роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.
8. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.
9. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Езекију.
10. А Езекија роди Манасију, а Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.
11. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.
12. А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатиила. А Салатиило роди Зоровавела.
13. А Зоровавел роди Авиуда. А Авиуд роди Елијакима. А Елијаким роди Азора.
14. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.
15. А Елиуд роди Елеазара, а Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.
16. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, која роди Исуса прозваног Христа.
17. Свега дакле колена од Аврама до Давида, колена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, колена четрнаест, а од сеобе вавилонске до Христа, колена четрнаест.
18. А рођење Исуса Христа било је овако: кад је Марија, мати Његова, била испрошена за Јосифа, а још док се нису били састали, нађе се да је она трудна од Духа Светог.
19. А Јосиф муж њен, будући побожан и не хтевши је јавно срамотити, намисли је тајно пустити.
20. Но кад он тако помисли, а то му се јави у сну анђео Господњи говорећи: Јосифе, сине Давидов! Не бој се узети Марије жене своје; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светог.
21. Па ће родити Сина, и надени Му име Исус; јер ће Он избавити свој народ од греха њихових.
22. А ово је све било да се изврши шта је Господ казао преко пророка који говори:
23. Ето, девојка ће затруднети, и родиће Сина, и наденуће Му име Емануило, које ће рећи: С нама Бог.
24. Кад се Јосиф пробуди од сна, учини како му је заповедио анђео Господњи, и узме жену своју.
25. И не знаше за њу док не роди Сина свог првенца, и надеде Му име Исус.