Библе Реадинг план
Декабрь 4


Данило 5:1-31
1. Цар Валтасар учини велику гозбу хиљади кнезова својих, и пијаше вино пред хиљадом њих.
2. Напив се вина Валтасар заповеди да се донесу судови златни и сребрни, које беше однео Навуходоносор отац му из цркве јерусалимске, да из њих пију цар и кнезови му и жене његове и иноче његове.
3. И донесоше златне судове које беху однели из цркве дома Господњег у Јерусалиму, и пијаху из њих цар и кнезови његови, жене његове и иноче његове.
4. Пијаху вино, и хваљаху богове златне и сребрне и бронзане и дрвене и камене.
5. У тај час изиђоше прсти руке човечије и писаху према свећњаку по окреченом зиду од царског двора, и цар виде руку која писаше.
6. Тада се промени лице цару, и мисли га његове узнемирише и појас се око њега распаса и колена му удараху једно о друго.
7. Повика цар гласно, те доведоше звездаре, Халдеје и гатаре; и проговори цар и рече мудрацима вавилонским: Ко прочита ово писмо и каже ми шта значи, онај ће се обући у скерлет, и носиће златну верижицу о врату, и биће трећи господар у царству.
8. Тада приступише сви мудраци цареви; али не могоше прочитати писма нити казати цару шта значи.
9. Тада се цар Валтасар врло узнемири, и лице му се сасвим измени; и кнезови се његови препадоше.
10. Дође царица ради тога што се догоди цару и кнезовима његовим у кућу где беше гозба, и проговори царица и рече: Царе, да си жив довека! Да те не узнемирују мисли твоје, и да ти се лице не мења.
11. Има човек у твом царству, у коме је дух светих богова; и у време оца твог нађе се у њега видело и разум и мудрост, каква је у богова, и цар Навуходоносор, отац твој, царе, постави га главарем врачарима, звездарима, Халдејима и гатарима;
12. Јер велик дух и знање и разум за казивање снова и погађање загонетки и размршивање замршених ствари нађе се у Данила, коме цар наде име Валтасар; нека сада дозову Данила, и он ће казати шта значи.
13. Тада Данило би доведен пред цара. Цар проговори Данилу и рече: Јеси ли ти Данило између робља Јудина, које доведе из јудејске цар отац мој?
14. Чух за тебе да је дух светих богова у теби, и видело и разум и мудрост велика да се нађе у тебе.
15. А сада су доведени преда ме мудраци, звездари, да прочитају писмо и кажу ми шта значи; али не могу да кажу шта то значи.
16. А за тебе ја чух да можеш протумачити и замршене ствари размрсити. Ако, дакле, можеш прочитати ово писмо и казати ми шта значи, обући ћеш се у скерлет, и златну верижицу носићеш о врату, и бићеш трећи господар у царству.
17. Тада одговори Данило и рече пред царем: Дарови твоји нека теби, и подај другом поклоне своје; а писмо ћу ја прочитати цару и казати шта значи.
18. Царе, Бог Вишњи даде царство величину и славу и част Навуходоносору, оцу твом.
19. И од величине коју му даде сви народи, племена и језици дрхтаху пред њим и бојаху га се; убијаше кога хоћаше, и остављаше у животу кога хоћаше, узвишаваше кога хоћаше, и понижаваше кога хоћаше.
20. Али када му се подиже срце и дух му се посили у охолости, би сметнут с царског престола свог, и узеше му славу.
21. И би прогнан између људи и срце му поста као у звери, и стан му беше с дивљим магарцима, хранише га травом као говеда, и роса небеска кваси му тело, докле позна да Бог Вишњи влада царством људским, и кога хоће поставља над њим.
22. А ти, Валтасаре, сине његов, ниси понизио срца свог премда си знао све ово.
23. Него си се подигао на Господа небеског, и судове дома Његовог донесоше преда те, и писте из њих вино ти и кнезови твоји, жене твоје и иноче твоје, и ти хвали богове сребрне и златне, бронзане, гвоздене, дрвене и камене, који не виде нити чују, нити разумеју, а не слави Бога, у чијој је руци душа твоја и сви путеви твоји.
24. Зато од Њега би послана рука и ово писмо би написано.
25. А ово је писмо написано: МЕНЕ, МЕНЕ, ТЕКЕЛ, УФАРСИН.
26. А ово значе те речи: МЕНЕ, бројао је Бог твоје царство и до краја избројао.
27. ТЕКЕЛ, измерен си на мерила, и нашао си се лак.
28. ФЕРЕС, раздељено је царство твоје, и дано Мидијанима и Персијанима.
29. Тада заповеди Валтасар, те обукоше Данила у скерлет, и метнуше му златну верижицу око врата, и прогласише за њ да је трећи господар у царству.
30. Исту ноћ би убијен Валтасар, цар халдејски.
31. А Дарије Мидијанин преузе царство, и беше му око шездесет и две године.

Данило 6:1-28
1. Свиде се Дарију те постави над царством сто и педесет управитеља да буду над свим царством;
2. А над њима три старешине, од којих један беше Данило, којима ће управитељи давати рачуне да не би цару било штете.
3. А тај Данило надвишиваше старешине и управитеље, јер у њему беше велик дух и цар мишљаше да га постави над свим царством својим.
4. Тада старешине и управитељи гледаху како би нашли шта да замере Данилу ради царства; али не могаху наћи забаве ни погрешке, јер беше веран, и не налажаше се у њега погрешке ни мане.
5. Тада рекоше они људи: Нећемо наћи на тог Данила ништа, ако не нађемо шта на њ ради закона Бога његовог.
6. Тада дођоше старешине и управитељи к цару, и рекоше му овако: Дарије царе, да си жив довека!
7. Све старешине у царству, поглавари и управитељи, већници и војводе договорише се да се постави царска наредба и оштра забрана да ко би се год замолио за шта коме год богу или човеку за тридесет дана осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску.
8. Зато, царе, постави ту забрану и напиши да се не може променити, по закону мидском и персијском, који је непроменљив.
9. И цар Дарије написа књигу и забрану.
10. А Данило кад дозна да је књига написана, отиде својој кући, где беху отворени прозори у његовој соби према Јерусалиму, и падаше на колена своја три пута на дан и мољаше се и хвалу даваше Богу свом као шта чињаше пре.
11. Тада се сабраше они људи, и нађоше Данила где се моли и припада Богу свом.
12. И отидоше те рекоше цару за царску забрану: Ниси ли написао заповест, да ко би се год замолио коме год богу или човеку за тридесет дана, осим теби, царе, да се баци у јаму лавовску? Цар одговори и рече: Тако је по закону мидском и персијском, који је непроменљив.
13. Тада одговорише и рекоше цару: Данило, који је између робља Јудина, не хаје за те, царе, ни за забрану коју си написао, него се моли три пута на дан својом молитвом.
14. Тада цар чувши то ожалости се врло, и науми да избави Данила, и труђаше се до захода сунчаног да га избави.
15. Тада они људи сабраше се код цара и рекоше цару: Знај, царе, да је закон у Мидијана и Персијана да се никаква забрана и наредба коју постави цар, не мења.
16. Тада цар рече те доведоше Данила и бацише га у јаму лавовску; и цар проговори и рече Данилу: Бог твој, коме без престанка служиш, нека те избави.
17. И донесоше камен и метнуше јами на врата, и цар га запечати својим прстеном и прстеном својих кнезова да се ништа не промени за Данила.
18. Тада отиде цар у свој двор, и преноћи не једавши нити допустивши да му се донесе шта чим би се развеселио, и не може заспати.
19. Потом цар уста ујутро рано и отиде брже к јами лавовској.
20. И кад дође к јами, викну Данила жалосним гласом; и проговори цар и рече Данилу: Данило, слуго Бога Живога, Бог твој, коме служиш без престанка, може ли те избавити од лавова?
21. Тада Данило рече цару: Царе, да си жив довека!
22. Бог мој посла анђела свог и затвори уста лавовима, те ми не наудише; јер се нађох чист пред Њим, а ни теби царе, не учиних зла.
23. Тада се цар веома обрадова том, и заповеди да изваде Данила из јаме. И извадише Данила из јаме, и не нађе се ране на њему, јер верова Богу свом.
24. Потом заповеди цар, те доведоше људе који беху оптужили Данила, и бацише у јаму лавовску њих, децу њихову и жене њихове; и још не дођоше на дно јами, а лавови их зграбише и све им кости потрше.
25. Тада цар Дарије писа свим народима и племенима и језицима што живљаху у свој земљи: Мир да вам се умножи.
26. Од мене је заповест да се у свој држави царства мог свак боји и страши Бога Даниловог, јер је Он Бог живи, који остаје довека, и царство се Његово неће расути, и власт ће Његова бити до краја;
27. Он избавља и спасава, и чини знаке и чудеса на небу и на земљи, Он је избавио Данила од силе лавовске.
28. И тај Данило беше срећан за царовања Даријевог и за царовања Кира Персијанца.

Псалми 136:10-26
10. Који поби Мисир у првенцима његовим; јер је довека милост Његова;
11. Изведе из њега Израиља; јер је довека милост Његова;
12. Руком крепком и мишицом подигнутом; јер је довека милост Његова;
13. Који раздвоји Црвено Море; јер је довека милост Његова;
14. И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довека милост Његова;
15. А Фараона и војску његову врже у море црвено; јер је довека милост Његова;
16. Преведе народ свој преко пустиње; јер је довека милост Његова;
17. Поби цареве велике; јер је довека милост Његова;
18. И изгуби цареве знатне; јер је довека милост Његова;
19. Сиона, цара аморејског; јер је довека милост Његова;
20. И Ога, цара васанског; јер је довека милост Његова;
21. И даде земљу њихову у достојање; јер је довека милост Његова;
22. У достојање Израиљу, слузи свом; јер је довека милост Његова;
23. Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довека милост Његова;
24. И избави нас од непријатеља наших; јер је довека милост Његова;
25. Који даје храну сваком телу; јер је довека милост Његова;
26. Славите Бога небеског; јер је довека милост Његова.

Приче 29:12-13
12. Који кнез слуша лажне речи, све су му слуге безбожне.
13. Сиромах и који даје на добит сретају се; обојици Господ просветљује очи.

2 Коринћанима 2:1-17
1. Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.
2. Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?
3. И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.
4. Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.
5. Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.
6. Јер је довољно таквоме кар овај од многих.
7. Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.
8. Зато вас молим, утврдите к њему љубав.
9. Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.
10. А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,
11. Да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
12. А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,
13. Не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.
14. Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
15. Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:
16. Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?
17. Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.